Jedini ljudi koji su se interesovali od daleke 1967 g. i razumeli u to ko je Ljubomir Micić su Protić Miodrag i Flaker Aleksandar. I naravno shvatali značaj pokreta ZENIT za istoriju umetnosti i tadašnju Jugoslaviju.
Njihov problem da dodju do bilo kakvih podataka od samog Ljubomira Micića je bio to sto Micić nije zeleo da ima kontakte sa bilo kim jer je bio progonjena ličnost od strane tadašnjih vlasti. A, možda i strah da bi se kompromitovali kontaktom sa Ljubomirom Micićem. U to vreme je bilo veoma opasno imati bilo kakav kontakt sa anti-državnim elementom (kako je Ljubomir Micić tretiran).
Izvanredna prilika se stvorila u liku tada samo Irine Subotić ( tada bez dr. – koje se javlja tek 1991 odbranom doktorata u Sloveniji, kada se Jugoslavija raspada. O tome posebno kasnije).
Veoma mlada uposlenica u MSU ciji je direktor Miodrag Protić, uspeva da ostvari kontakt sa Ljubomirom Micićem. Velika je nepoznanica šta je ona iz tog kontakta uopšte i shvatila, kada je Zenitizam u pitanju Takodje šta je uopšte videla u stanu Ljubomira Micića, sem ARHIPENKA. To proizilazi iz činjenice da svoj prvi tekst o Miciću objavljuje tek posle 9 godina. I to znatno posle Zorana Markuša i njegovih višegodisnjih sveobuhvatnih istraživanja.
I o tome kasnije.
NASTAVIĆE SE