Kusovac, Šaronjić, Stojić
2015. godine sam Muzeju Savremene Umetnosti u Bgd. ponudio 3 slike na prodaju: Mihaila S. Petrova, Ljubišu Jocića i Vane Bora. Komisija sačinjena od strane muzeja koju su sačinjavali kustosi : Erić Zoran, Sretenović, Gvozdenović, Blanuša, Irina Subotić kao savetnik i drugi – je posle nekoliko meseci odlučila da kupi delo Ljubiše Jocića za sumu od 5.000 evra. Želja im je bila da kupe sva tri dela, ali s obzirom da Muzej nije imao dovoljno novca, sa žaljenjem su odustali od ostala 2 dela. Tom prilikom sam Muzeju na poklon dao 24 dela umetnika tog vremena, što je Muzej sa zahvalnošću primio. Spisak i ugovor o donaciji poznat redakciji. Na godišnjoj dodeli priznanja donatorima Muzeja našao sam se na proslavi na kojoj sam dobio zahvalnicu na koju sam veoma ponosan.
Dobio sam takodje fotografiju koja je tom prilikom napravljena sa nas nekoliko donatora, tadašnjim ministrom kulture Gospodinom Tasovcem i najznacajnijim zaposlenim u Muzeju.
2016. godine od Zavoda za zaštitu kulturnih dobara Republike Srbije zatražio sam dozvolu za iznošenje iz zemlje nekoliko dela avangardne umetnosti radi prodaje u inostranstvu. Među tim delima su bila i 2 dela koje MSU predhodne godine nije kupio. Komisija Zavoda koju sačinjava niz kustosa je utvrdila da ta dela imaju posebnu vrednost, te da se moraju uputiti MSU radi stručne ekspertize. Sve to je najzad urađeno, ja sam dobio izvozne dozvole i sav taj materijal postom uz carinski pregled i osiguranje poslao Aukcionoj kuci Zisska i Lacher u Minhenu. Naravno uz ugovor koji smo potpisali Gospodin Wolfgan Lacher (vlasnik) i ja. Pogođena početna cena za 31 delo po proceni stručnjaka zaposlenih u aukcionoj kuci je bila oko 170.000 evra. Aukciona provizija
pod uslovom da se stvari prodaju iznosi od 25-30% što bi bilo cirka 50-ak hiljada evra. Tom prilikom sam kao avans dobio 10.000 evra od mogucih 70.000 hiljada koliko je uobičajen avans na sumu od 170.000. Bio sam zadovoljan, smatrajući to poštenim. (neko ko bi imao nameru da bilo koga prevari, uzeo bi naravno 70.000 evra. Ne bi se zadovoljio sa bednih 10.000).
Posle nekoliko meseci a jedan mesec pred početak aukcije od strane aukcione kuce je u svet poslato oko 2.000 izvanredno urađenih kataloga potencijalnim kupcima radi upoznavanja sa materijalom koji ce se prodavati. Takođe jedan mesec pre početka aukcije na internetu je osvanuo takodje ceo taj katalog.
Samo dva dana po prezentaciji kataloga pocinje “igranka”.
Grupa ljudi iz (HRVATSKE, AUSTRIJE, NEMAČKE, FRANCUSKE, AMERIKE, i td.) koja godinama u nazad po belom svetu prodaje Jugo-avangardu bez ikakvih izvoznih dozvola, bez ikakvih mišljenja Muzeja ili nezavisnih pismenih mišljenja eksperata poput gospodina Nikole Kusovca koji vazi za najcenjenijeg istoričara umetnosti, priznatog u celoj Srbiji. Družio se između ostalih sa Mihailom S. Petrovim i samim tim najbolje poznaje rad tog istaknutog umetnika.
Dakle neki iz te grupe panično počinju da šalju pisma “upozorenja” aukcionoj kući i policiji Minhena da se radi o falsifikatima i to rađenim “jednom rukom”.
Veoma zanimljivo je to što ni policija Minhena ni aukciona kuća 28 dana pre pocetka aukcije ni pored tih dojava o navodnim falsifikatima ne preduzimaju ništa da se cela stvar ispita ili povuče sa aukcije. Tek 2 dana pred aukciju Nemačka policija teatralno zaplenjuje stvari takođe pod istim obrazloženjem iz pisma gospodina BOLETA da se radi o falsifikatima radjenim “jednom rukom” (pismo poznato redakciji – nosi datum 12.10.2016. Aukcija počinje 09.11.2016.)
3.-ći dan po zapleni Nemačka policija preko aukcionera upozorava MSU da su i 24 dela koja je MSU dobio kao poklon i delo Ljubiše Jocića koje su kupili takodje falsifikati (redakciji poznat sastanak aukcionera sa zaposlenima u MSU).
Gore navedena grupa trgovaca, kao i Nemačka policija tvrde, da su svi srpski kustosi i stručnjaci korumpirani, neznalice i drugim rečima da su naši svi muzeji prepuni falsifikata.
Jedine stvari na celom svetu koje su po svim zakonima Republike Srbije a takodje i po zakonima Nemačke ugledala Evropsko tlo su dela predata radi prodaje aukcionoj kuci Zisska i Lacher u Minhenu. Apsolutno od prvog do poslednjeg 31 komad originalna.
Istraga koju su proširile nemačke vlasti na lica iz HRVATSKE, NEMACKE, AUSTRIJE, FRANCUSKE, AMERIKE itd. – koja poslednjih 20 godina haraju evropskim i američkim tlom dokazuje i dokazaće da su sve to bile nelegalne radnje. Ni jedna jedina stvar prodata u svetu za 20 godina nema ni jedno mišljenje stručnjaka, ni jedan potpisan ugovor, ni jednu priznanicu, ni jednu izvoznu dozvolu.
Šaronjic koji je dao slike na aukciju, Stojić koji je upoznao Šaronjica sa aukcionerom, Kusovac koji je dao svoja stručna misljenja, svi zaposleni kustosi u MSU, svi zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu kulturnih dobara, ing. Andrić iz instituta za nuklearna istraživanja “Vinča”, Dr. Irina Subotić savetnik MSU u penziji – svi navedeni su časno i pošteno uradili svoj posao. A sto se tiče Nemačke, najmanje su pozvani da procenjuju autentičnost i likovnost dela Jugoslovenskih slikara. Imaju oni MRUGALU, i BELTRACIJA čijim su delima značajno obogacene kolekcije nemačkih muzeja kao i razne svetske kolekcije.